Evropska komisija pozdravlja stupanje na snagu Privremenog sporazuma (PS) sa Bosnom i Hercegovinom.  Privremenim sporazumom se efektivno stvara zona slobodne trgovine, sa postepenim otvaranjem tržišta Bosne i Hercegovine čime će se olakšati ekonomski i socijalni razvoj. Obje strane su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Privremeni sporazum 16. juna u Luksemburgu. Sve dok proces ratifikacije SSP-a ne bude završen, trgovinske odredbe SSP-a se primjenjuju putem Privremenog sporazuma.

Evropski komesar za trgovinu Peter Mandelson je izjavio:  “Trgovina je ključni elemenat politike Evropske unije u regiji i važan pokretač razvoja. Zona slobodne trgovine će otvoriti ekonomske mogućnosti i privući više evropskih investicija u Bosnu i Hercegovinu.” 

Evropski komesar za proširenje Olli Rehn je dodao: “Stupanje na snagu Privremenog sporazuma je još jedan dokaz zalaganja Evropske unije za evropsku perspektivu Bosne i Hercegovine. Time će se unaprijediti ekonomski razvoj zemlje. Njegova uspješna primjena je prolaz ka dobijanju statusa kandidata.”

Sporazumom se omogućava slobodan pristup tržištima u Evropskoj uniji za skoro sva dobra iz Bosne i Hercegovine, čime će zauzvrat otvoriti svoje tržište za sve proizvode i usluge iz Evropske unije. Bosna i Hercegovina će takođe uvesti evropske standarde postepenim usklađivanjem zakona u brojnim sektorima kao što su konkurentnost, intelektualno vlasništvo, investicije, javne nabavke ili zaštita ličnih podataka. Ovim procesom će se olakšati ekonomski i socijalni razvoj Bosne i Hercegovine i ohrabriće provedbu daljih ekonomskih reformi. Konačno, institucionalna uspostava koju predviđa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Privremeni sporazum će kreirati forum za opširni dijalog i saradnju po pitanjima koja se tiču trgovine ali i šire.

Posljednja Komunikacija o Zapadnom Balkanu od 5. marta 2008. godine navodi da regija ima jasnu evropsku perspektivu. U vezi s tim, uspješna primjena Privremenog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je ključni faktor koji je od izuzetne važnosti u procjeni spremnosti Bosne i Hercegovine za dalje napredovanje u uspostavljanju odnosa sa Evropskom unijom.

Više informacija

Evropska unija je najveći trgovinski partner Bosne i Hercegovine, čiji je obim trgovine u 2007. godini iznosio oko 5 milijardi eura.  Tokom 2007. godine uvoz iz zemalja članica EU je činio 66.7% ukupnog uvoza Bosne i Hercegovine, dok je izvoz u Evropsku uniju iznosio 71.4% ukupnog izvoza. U 2007. godini se izvoz iz BiH u EU je porastao za 6.1% godišnje i dostigao iznos od preko 1.8 milijarde eura, dok je izvoz u Bosnu i Hercegovinu porastao za 8.3%, i iznosio preko 3 milijarde eura.

Za više informacija o trgovinskoj politici Evropske unije idite na: http://ec.europa.eu/trade/ ili kontaktirajte Peter Power na +32 498 98 03 48 ili Michael Jennings-a na +32 498 98 68 80.

* * *

Brisel, 1. juli 2008

Neke činjenice o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenom sporazumu između Evropske unije i Bosne i Hercegovine

Trgovinska politika ima izuzetno važnu ulogu u sveukupnoj strategiji Evropske unije za Zapadni Balkan. Zasnovana je na četiri stuba:

• Autonomne trgovinske mjere (ATM), kojima se omogućava kvota bez carinskih dadžbina i slobodan pristup tržištu EU  za skoro sve proizvode koji potiču iz zemlje i teritorija korisnica;
• Stvaranje bilateralnih zona slobodne trgovine kao dio Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP);
• Podrška trgovinskoj integraciji regije;
• Podrška članstvu u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji.

Što se tiče trgovine robom, cilj SSP-a je da se postepeno uspostavi zona slobodne trgovine između Evropske unije i zemalja iz regije, na bazi reciprociteta ali na asimetričan način. Evropska unija je putem autonomnih trgovinskih mjera već prilično liberalizovala većinu uvozne trgovine sa ovim zemljama, tako da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju preuzeti autonomne trgovinske mjere koje Evropska unija ima sa određenom zemljom i istovremeno postepeno otvoriti tržište te zemlje za proizvode iz Evropske unije.  Tokom procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od strane svih zemalja članica EU, trgovinske mjere su na snayi putem Privremenog sporazuma.

Dva Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su trenutno na snazi: sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom (stupio na snagu 1. maja 2004.g.) i sa Hrvatskom (stupio na snagu 1. februara 2005.g.). Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Albanijom je potpisan u junu 2006.g. a Privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima je stupio na snagu 1. decembra 2006.g. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Crnom Gorom je potpisan 15. oktobra a Privremeni sporazum je stupio na snagu 1. januara 2008.g.dok je SSP sa Srbijom potpisan 29. aprila u Luksemburgu. SSP i Privremeni sporazum sa Bosnom i Hercegovinom je potpisan 16. juna 2008. godine a Privremeni sporazum je stupio na snagu 1. jula 2008. godine.

Pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Bosnom i Hercegovinom

U novembru 2005. godine, Vijeće za opšte poslove i vanjske odnose je usvojilo mandat za pregovaranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Bosnom i Hercegovinom. Pregovori su tekli brzo i zaključeni su u decembru 2006. godine a potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenog sporazuma se održalo 16. juna 2008. godine u Luksemburgu. Sporazumom se omogućava stvaranje zone slobodne trgovine u trajanju od maksimalno 5 godina od stupanja na snagu Privremenog sporazuma.

Trgovina između Evropske unije i Bosne i Hercegovine 

• Evropska unija je najveći trgovinski partner Bosne i Hercegovine, čiji je obim trgovine u 2007. godini iznosio oko 5 milijardi eura.  U 2007. godini je izvoz iz BiH u EU porastao za 6.1% godišnje i dostigao iznos od preko 1.8 milijarde eura, dok je izvoz u Bosnu i Hercegovinu porastao za 8.3%, i iznosio preko 3 milijarde eura. Uvoz proizvoda iz zemalja članica EU je činio 66.7% ukupnog uvoza Bosne i Hercegovine, dok je izvoz u Evropsku uniju iznosio 71.4% ukupnog izvoza.
• Izvoz iz Evropske unije u Bosnu i Hercegovinu se uglavnom sastojao iz: mašine i transportna oprema (28.3%); industrijski proizvodi klasificirani po materijalu (22.4%); hemijski i drugi povezani proizvodi (12.2%); razni industrijski proizvodi (10.6%).
• Glavni uvoz iz Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju: razni industrijski proizvodi: (29.3%); industrijski proizvodi klasificirani po materijalu (24.3%); mašine i transportna oprema (18.9%); sirovi nejestivi materijali, osim goriva (13.9%).

Za više informacija o trgovinskoj politici Evropske unije idite na: http://ec.europa.eu/trade/ ili kontaktirajte Peter Power na +32 498 98 03 48 ili Michael Jennings-a na +32 498 98 68 80.