U organizaciji TAIEX- a (Instrument za savjetodavnu podršku i razmjenu informacija, kojeg Generalna direkcija za proširenje unutar Evropske komisije koristi kako bi pomogla zemljama u usklađivanju, primjeni i provedbi Evropske unije), Generalne direkcije za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednake mogućnosti i Direkcije za ekonomsko planiranje pri Vijeću ministara Bosne i Hercegovine, 2. juna 2009. godine u Sarajevu održan je seminar na temu “EU socijalna zaštita i proces socijalne inkluzije”.

Seminar je otvorio ambasador Dimitris Kourkoulas, šef Delegacije Evropske komisije u Bosni i Hercegovini, koji je istakao zadovoljstvo što je dobio priliku govoriti o socijalnim temama jer se, kako kaže, na početku svoje karijere bavio važnim aspektima socijalne dimenzije, te pružanjem jednakih mogućnosti pri zapošljavanju ženama i muškarcima, što je također veoma bitan dio zakonodavstva Evropske unije.

„Umjesto da govorimo o tome šta vaša zemlja očekuje od Evropske unije, hajde da govorimo o tome šta Evropska unija očekuje od vaše zemlje. Građani ove zemlje će, definitivno, benefitirati od ovog projekta i prije nego što postanete zemlja članica, jer ovo je socijalni model koji se pokazao efikasnim i koji definitivno funkcionira i u novim zemljama članicama, ali ,također, i oni imaju značajnih problema po ovom pitanju. Ovaj model se u Evropskoj uniji primjenjuje posljednjih 15-tak godina, ali mislim da bi mogao biti veoma zanimljiv za BiH. Treba naglasiti socijalnu dimenziju, zbog toga što je ovo područje u kojem građani direktno mogu vidjeti koje su to beneficije evropskih integracija, jer upravo će evropske integracije donijeti mnoge pozitivne stvari za njih. Danas, na ovom seminaru, trebamo posvetiti pažnju zakonima vezanim za zapošljavanje, sigurnosti pri radu i jednake prilike za muškarce i žene, te socijalnoj zaštiti. Kada vaša zemlja postane članica Evropske unije onda će vaši građani, koji žive i rade u zemljama članicama, imati priliku za jednak tretman, kao i priliku za zaposlenje u bilo kojoj zemlji članici Evropske unije. To će povećati mobilnost unutar Evropske unije, te povećati prava koja građani imaju po pitanju socijalne zaštite. To su prednosti koje će BiH imati po pridruživanju Evropskoj uniji“, kazao je Kourkoulas.
On je naglasio da je veliki problem u BiH nedostatak pouzdanih statističkih podataka, bez kojih se ne može praviti socijalna politika u jednoj zemlji. Statistike koje bi se trebale uraditi 2011. godine moraju se iskoristiti za buduće dizajniranje socijalne politike.

Seminar je okupio mnogobrojne predstavnike vlasti, uključujući resorna ministarstva zdravstva i socijalne zaštite, rada i socijalne zaštite kao i predstavnike instituta za javno zdravstvo i zaštitu na radu, te predstavnike medijskih kuća.

Direktorica Direkcije za ekonomsko planiranje pri Vijeću ministara BiH, Ljerka Marić kazala je da se u okviru ove Direkcije radi na izradi dvije strategije: razvojne i strategije socijalne inkluzije. 
 
“Svrha seminara je da institucije kažu u kojoj smo fazi izrade strategije, a Evropska komisija će reći šta bi trebalo uraditi da to bude zadovoljavajuće kad budemo zemlja kandidat. Nadamo se da će Evropska komisija biti i dalje uz nas, kao što je do sad bila kroz mnoge programe”, kazala je Marić.

Cilj Seminara bio je upoznati državne službenike iz javne uprave, predstavnike državnih i lokalnih vlasti, institucija i službi koje se bave socijalnom zaštitom, kao i predstavnike nevladinih organizacija, o socijalnoj zaštiti i procesu socijalne inkluzije. Svaka zemlja koja je potencijalni kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora uskladiti svoje zakonodavstvo sa zakonima i standardima Evropske unije, sadržanim u Acquis Communautaire o čemu je na seminaru govorio i Georg Fischer, šef odjela pri Generalnoj direkciji Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednake mogućnosti.

„Mi nemamo jedinstven evropski socijalni model ali imamo zajednički utvrđene ciljeve. Sa Ugovorom iz Lisabona želimo postići punu zaposlenost, želimo se boriti protiv siromaštva i socijalne isključenosti, želimo promovirati socijalnu inkluziju i sve su to ciljevi koje je definirala Evropska unija na svom nivou. Institucije  Evropske unije nemaju specifične načine promoviranja kako sve to postići. U Ugovoru o Evropskoj uniji jasno je navedeno da su države članice odgovorne  za način na koji će organizirati shemu socijalne zaštite u svojim zemljama. Dakle, jasno je da mi u Uniji želimo imati zemlje članice koje imaju dobre sisteme socijalne zaštite. Mislim da vi u BiH morate prihvatiti činjenicu da Evropska unija neće, niti vama niti bilo kojoj drugoj zemlji, reći koji je adekvatan model koji trebate primjenjivati. Mi smo spremni pomoći u ovim procesima i u slučaju da bilo koja od zemalja dobije status zemlje koje postaje članica, postoje određeni procesi koje će ta zemlja proći u smislu o informiranju o politikama koje se trebaju primjeniti“, objasnio je Fischer.