Problemi Bosne i Hercegovine bit će riješeni zauzimanjem razumnog pristupa, a «u mnoštvu stvari, razum svaki put pobijedi strast», rekao je visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU na današnjem sastanku Evropskog pokreta u Sarajevu.
Inzko je razum i strast uporedio sa kornjačom i zecom. «Nadmoć strasti je iluzija – politička bombastika unutar sebe sadrži sjeme vlastite propasti. Nasuprot tome, razumnu politiku karakterizira otpornost i ustrajnost, a ovo su neophodni elementi u dugoročnom uspjehu.»
Visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU je istakao da su, godinu i po dana nakon završetka pregovora i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, izvršne i zakonodavne vlasti učinile vrlo malo na njegovoj implementaciji.
«Bilo bi razumno kada bi članovi vladajuće koalicije – pod čijim autoritetom je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pregovaran i potpisan – počeli sa usvajanjem reformi za koje su formalno obećali da će ih donijeti», rekao je Inzko.
Među pitanjima koja su od prioritetnog značaja za evropsku integraciju BiH, visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU je naveo usvajanje strategija za borbu protiv zloupotrebe narkotika, protiv pranja novca i korupcije, uspostavu Ministarstva poljoprivrede BiH, donošenje Zakona o obligacijama BiH, moderniziranje sistema supervizije banaka, uspostavu Ekonomskog i socijalnog vijeća BiH, utvrđivanje i provođenje prioriteta potrebnih za održivi ekonomski razvoj i uspostavljanje Agencije za konkurenciju.
“Ovo je razuman i potreban program koji će donijeti dobrobit građanima Bosne i Hercegovine”, rekao je Inzko. “Ovi i drugi koraci moraju se poduzeti prije nego što se Bosna i Hercegovina pridruži Evropskoj uniji. No, neki će se, uključujući i one koji verbalno podržavaju zahtjev Bosne i Hercegovine za članstvom u EU, strastveno protiviti ovim koracima. Garantiram da će samo nekolicina onih koji će izraziti svoje protivljenje ponuditi razumne argumente u prilog svom strastvenom protivljenju.”
Visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU je Evropsku uniju opisao kao «razuman odgovor na praktične izazove”, napominjući da je “utemeljena na pragmatizmu, ne na ideologiji, i funkcionira na osnovu konstruktivnog konsenzusa. Ona je izvanredan, dugotrajan i efikasan primjer kako se razboritost i zdrav razum mogu iskoristiti u praksi.»
«Velika većina građana ove zemlje želi bolji život u okviru Evropske unije», zaključio je Inzko. «Bilo bi razborito od političkog establišmenta da osigura ispunjenje ove želje. Na to ih treba podsjećati kad god se za to ukaže prilika, od danas pa do dana održavanja izbora.”
