Međuvladin sporazum, vrijedan 60 miliona eura potpisali su u Sarajevu, u Zgradi Parlamenta BiH 12. oktobra 2009. godine ambasador Njemačke u BiH, Nj. E. Joachim Schmidt i ministar finansija i trezora BiH, Dragan Vrankić. Sporazumom je predviđen iznos od 56 miliona kredita i 4 miliona granta. Veći dio sredstava, 46 miliona eura, namijenjeni su za izgradnju vjetroparka, projekta proizvodnje električne energije na području Hercegovine, dok će se drugi dio, 14 miliona, koristiti za projekat vodosnabdijevanja i projekat zaštite otpadnih voda u Banjoj Luci.
„Ovaj Sporazum je još jedan veliki korak u razvoju naših zajedničkih nastojanja o poticaju infrastrukture i ekonomske produktivnosti BiH“, izjavio je Nj. E. Joachim Schmidt, koji je informirao da su dodijeljena sredstva sa ovim Sporazumom u odnosu na 2007. godinu skoro udvostručena. „Upravo u oblasti hidroenergije, raspolažemo sa velikim iskustvom i zbog toga mi je drago što BiH daje značaj projektima energetskog karaktera, jer to znači veća energetska sigurnost za BiH, smanjenje emitovanje štetnih gasova i u isto vrijeme i impuls ekonomiji BiH“, naglasio je ambasador Schmidt.
Ministar finansija i trezora BiH, Dragan Vrankić, informirao je novinare da su „uslovi Sporazuma vrlo povoljni – 2,7 % kamate uz grejs period od tri godine, vrijeme isplate 14 godina. Sredstva iz Sporazuma se mogu na adekvatan i kvalitetan način iskoristiti“, izjavio je g-din Vrankić koji je svoj potpis stavio i na Sporazum o zajmu i projektu između KfW i BiH, kao i Republike Srpske i opštine Banja Luka za projekat „Gradski sustav vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda u Banja Luci“. Treći je bio Sporazum o finansiranju ovog projekta, a četvrti – Posebni sporazum o implementaciji Sporazuma o zajmu i projektu, koji je potpisao i Johann Hesse, Šef sekcije Operacija za ekonomski razvoj, trgovinu i prirodne resurse pri Delegaciji Evropske komisije u BiH. On je prisutnima istakao da je Evropska komisija zadovoljna što je partner u ovom projektu i što može poduprijeti rekonstrukciju infrastrukture u BiH.
„Naš doprinos za rekonstrukciju vodosnabdijevanja u Banjoj Luci iznosi 3 miliona eura. Iz IPA regionalnih fondova, EK izdvaja 2 miliona eura, dok je 1 milion eura iz državnog IPA fonda 2009. Sveukupno gledajući, unutar samog državnog IPA 2009 paketa za odgovor na krizu, izdvojeno je 39 miliona eura za različite projekte, uključujući i investiranje u projekte razvoja infrastrukture za zaštitu okoliša u Bosni i Hercegovini, istakao je g-din Hesse. On je takođe naglasio da, osim što je važan za ekonomiju, ovaj projekat je izuzetno važan za zaštitu okoliša a posebno za usklađivanje standarda za zaštitu okoline BiH sa evropskim standardima.
Iako je projekat vodosnabdijevanja grada Banje Luke investicija koja doprinosi provedbi zakona EU, prvenstveno Direktive za urbane otpadne vode, gdin Hesse je takođe naglasio dva pitanja koja treba riješiti:
– Direktiva za urbane otpadne vode se trenutno ugrađuje u zakone BiH ali ovaj proces još nije završen.
– Bosna i Hercegovina još uvijek nema državni investicioni program i strategiju finansiranja zaštite okoline, što u praksi znači da ulaganja idu opštinama, koje su aktivinije i uvjerljivije u predlaganju investicijskih projekata. Kao rezultat toga, ulaganja ne idu nužno na mjesta gdje su najpotrebnija, kao na primjer u oblasti zagađenja životne sredine.
Sporazume su potpisali i Tina Babo, direktor Sektora za BiH, Srbiju i Crnu Goru pri KfW-u, Gerald Kuhnemund, direktor KfW-a – Ured u Sarajevu, Dragoljub Davidović, gradonačelnik Banje Luke, te predstavnik Ministarstva finansija RS. Svi su izrazili zadovoljstvo zbog ove vrste saradnje i spremnost za nastavku projekata koje su potpora i pomoć BiH, posebno u kriznim vremenima.