Zakonski okvir Evropske unije u oblasti ljudskih prava, novosti koje donosi Lisabonski ugovor, prioriteti BiH u oblasti ljudskih prava i projekti na terenu, četiri su tačke o kojima su govorili predstavnici Delegacije Evropske unije u BiH na sastanku sa studentima Evropskog Regionalnog magistarskog programa iz demokratije i ljudskih prava, održanom 20. januara u prostorijama Delegacije EU u BiH.
Na početku sastanka, šef Delegacije EU u BiH ambasador Dimitris Kourkoulas je ukratko prezentovao istoriju EU, koja se, kako je rekao, mijenjala i još uvjek se mijenja. Govoreći o procesu proširenja, pogotovo nakon političkih dešavanja u Evropi, kao što je pad Berlinskog zida i kraj Hladnog rata, ambasador Kourkoulas je rekao: “Iako postoje određena mišljenja da ulazak novih zemalja u EU stvara probleme Evropskoj uniji, vjerujem da je proces proširenja istorijska potreba i proces koji stabilizira evropski kontinent. To je proces koji stabilizira države na ekonomskom ali i na bilateralnom planu. Pristupanje novih članica, pogotovo nakon Kopenhaških kriterija, čini proces pridruživanja još izazovnijim. Svaka zemlja mora pokazati spremnost, administrativni kapacitet i sposobnost da ispuni neophodne uslove za članstvo, prije svega da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU”.
Što se tiče napretka BiH i njenih odnosa sa drugim balkanskim državama, ambasador Kourkoulas je naglasio da BiH nažalost još nije dobila preporuku za bijelu Šengen listu, što znači da se dijalog o viznoj liberalizaciji nastavlja. “Dosta je napretka ostvareno u zadnjih nekoliko mjeseci u vezi ispunjavanja odrednica vizne liberalizacije i nadamo se da će BiH ispuniti sve uslove u narednih nekoliko mjeseci kako bi mogli dati preporuku da se BiH stavi na bijelu Šengen listu. Uslovi nisu tu da bi otežali put jedne države ka članstvu u EU, ali EU mora pokazati zemljama članicama i njihovoj javnosti, koja je vrlo skeptična zbog ilegalnih migracija, da nova zemlja kandidat garantuje da neće biti nikakvih rizika kada postane dio Šengenske zone. Mi ne očekujemo da zemlja ispuni sve uslove i provede sve reforme u roku od mjesec dana, ali u jednom razumnom vremenskom periodu u kojem će se država pripremiti da implementira zakone EU, kako bi koristila benificije. Čak i kad postane članica, provedba zakona je i dalje uslov za finansijsku potporu. U suprotnom će fondovi biti suspendovani”- izjavio je ambasador Kourkoulas.
Studenti su postavljali pitanja ne samo o ekonomskim, već i političkim i vjerskim problemima u regionu. Prezentaciju o pristupu EU ka ljudskim pravima u BiH, dao je Xavier Oleiro Ogando, mlađi ekspert za ljudska prava pri Delegaciji EU u BiH. Studentima je objasnio koje su zakonske osnove EU u ovoj oblasti, koje su osnovne crte u poštivanju ljudskih prava, kao i o uspostavi dijaloga na svim razinama društva kao važno sredstvo u borbi za ljudska prava. Na sastanku su učestvovali i gđa Elisabet Tomasinec i gđa Gordana Šuvalija, predstavnici Delegacije EU u BiH.