Srbija i Bosna i Hercegovina bore se sa velikim poplavama koje su snažno pogodile i veliki dio Hrvatske. Od početka vanrednog stanja, Evropska Unija pokazuje solidarnost sa ugroženim zemljama i nastaviće da im pomaže da prebrode krizu i oporave se od te dramatične situacije.

Podrška Evrope u prvom odgovoru na krizu – koju pružaju zemlje članice EU a koju koordiniše Evropska komisija – predstavlja važan dio reakcije na vanrednu situaciju u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Putem te podrške pružena je pomoć pri spasavanju životâ, pumpanju vode iz poplavljenih zgrada, održavanju pristupa električnoj energiji, dostavi potrepština ugroženim područjima, data su predviđanja daljeg kretanja vode, te je putem satelitskih snimaka sagledana šteta. Uz to, Komisija će obezbijediti humanitarnu pomoć ugroženim ljudima.

S razvojem situacije, EU mobiliše sve moguće instrumente kako bi pomogla oporavku i rekonstrukciji Srbije i Bosne i Hercegovine.

Pošto kompletna procjena štete i potreba još nije dostupna, odgovarajući servisi Evropske komisije rade na paketu pomoći u okviru finansijskih instrumenata za pristupanje EU u smislu srednjoročnih i dugoročnih mjera. Komisija želi da osigura kontinuitet i smanji razmak između prve pomoći i oporavka.

Podrška civilnoj zaštiti i humanitarna pomoć

U petak 15. maja Srbija i Bosna i Hercegovina zatražile su pomoć putem Mehanizma EU za civilnu zaštitu, evropskog servisa koji pruža podršku i koordiniše humanitarnu pomoć između zemalja članica u slučajevima prirodnih katastrofa i katastrofa izazvanih ljudskim djelovanjem.

U roku od nekoliko sati, nekoliko zemalja članica izjavilo je da će poslati prijeko potrebnu pomoć u vidu helikoptera, motornih čamaca, pumpi i ljudstva. Od tog momenta, pomoć se neprestano povećava. Do danas je 21 zemlja članica ponudila pomoć Srbiji i Bosni i Hercegovini a preko 500 humanitaraca iz zemalja članica EU radi na terenu u te dvije zemlje.

Centar EU za koordinaciju u slučaju vanrednih situacija (ERCC) u kontaktu je sa nadležnim vlastima Srbije i Bosne i Hercegovine kako bi ponude za pomoć koje pristižu prilagodio potrebama na terenu. Evropska komisija sufinansira troškove prevoza pomoći.

Dva stručna tima EU za civilnu zaštitu upućena su u te dvije zemlje. Njihov zadatak je da koordinišu evropsku pomoć koja pristiže i pruže podršku lokalnim vlastima. Stručnjaci EU za humanitarnu pomoć raspoređeni su u Srbiji i Bosni i Hercegovini kako bi pomogli pri procjeni humanitarnih potreba na terenu zajedno sa partnerskim humanitarnim organizacijama. Na osnovu procjene potreba, sredstva za vanredne situacije biće brzo stavljena na raspolaganje kako bi se zadovoljile najurgentnije potrebe ugroženog stanovništva.

Evropska komisija takođe obezbjeđuje i satelitske snimke poplavljenih područja. Napravljeno je preko 50 mapa u cilju pomoći pogođenim zemljama i onima koje pružaju pomoć.

Komesar Kristalina Georgieva, koja je zadužena za humanitarnu pomoć i vanredne situacije, posjetila je ugrožena područja kako bi izrazila solidarnost Evropske unije sa ugroženim ljudima. Sastala se sa predstavnicima vlasti u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu, posjetila neka od najugroženijih područja, te razgovarala o pomoći sa nekim evropskim timovima koji učestvuju u intervenciji.

EUFOR ALTHEA i EULEX: doprinos vanrednoj situaciji

Vojna operacija EU u Bosni i Hercegovini (Operacija EUFOR ALTHEA) i njeni vojnici iz 22 zemlje takođe su se našli na čelu međunarodne pomoći za Bosnu i Hercegovinu. Pomagaže pri evakuaciji ljudi iz poplavljenih područja, pruža medicinsku pomoć, prevozi hranu, vodu, lijekove i ostale osnovne potrepštine i inženjerijsku opremu.

Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEX) pridružila se pomoći u Srbiji, obezbijedivši srpskim vlastima hranu, vodu, agregate za struju i specijalizovanu opremu. EULEX je takođe obezbijedio i helikopter, opremljen za evakuaciju u vanrednim situacijama i dostavu tereta. On se koristi za dostavljanje hrane i lijekova, te za evakuaciju.

Procjena stanja u vezi sa minama

EU, uključujući i operaciju EUFOR ALTHEA, upućuje stručnjake za pomoć vlastima u Bosni i Hercegovini i organizacijama koje rade na razminiravanju kako bi uradili procjenu uticaja poplava i klizišta na položaj mina.

Podrška rekonstrukciji i obnovi

Kratkoročno gledano, neki tekući projekti u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) biće izmijenjeni kako bi direktna podrška rekonstrukciji i pomoći u ugroženim područjima bila brzo mobilisana. Pored toga, sredstva iz programa IPA iz prethodnih godina mogu se brzo preraspodijeliti i biti aktivirana oko polovine juna.

EU namjerava da nastavi pružati podršku i srednjoročno te dugoročno. Evropska komisija sarađuje sa ugroženim zemljama i blisko koordiniše aktivnosti sa međunarodnim finansijskim institucijama (IFI) kako bi uradila procjenu potreba. U tom smislu, EU će mobilisati dodatna sredstva IPA, kroz jedan regionalni program, kako bi odgovorila na potrebe za rekonstrukcijom, te poboljšala kontrolu rijeka i rizika od poplava. Biće potrebno precizno odrediti iznos sredstava na osnovu ukupnih procjena potreba. Sljedeće radnje primjeri su dodatne podrške koju bi EU mogla pokriti:

•    bespovratna sredstva, uklučujući kredite međunarodnih finansijskih institucija, za rekonstrukciju infrastrukture: prioritet će biti dat putnoj infrastrukturi, javnim zgradama, školama, socijalnim servisima itd;
•    rekonstrukcija oštećenih rudnika uglja i elektrana koje su neophodne za snabdijevanje energijom;
•    bespovratna pomoć NVO-ima, međunarodnim organizacijama i drugim relevantnim partnerima u cilju pružanja usluga, potrepština i radova za rekonstrukciju i oporavak;
•    stručna pomoć za procjenu štete, potreba za oporavkom i pripremu projekata;
•    stručna pomoć za izradu mapa rizika od poplava, poboljšanje kontrole rizika od poplava i mehanizmi civilne zaštite.

Potreban je strateški pristup tim aktivnostima koje bi trebalo da budu povezane sa Dunavskom strategijom i planovima upravljanja riječnim slivovima, kao i mehanizmima za vanredne situacije.

Srbija, kao zemlja koja je započela pristupne pregovore, ima pravo na Fond solidarnosti EU za pomoć u slučaju katastrofe pod istim uslovima kao i zemlje članice EU. Fond solidarnosti može pomoći pri pokrivanju troškova nastalih u vanrednoj situaciji državnim vlastima, pomoći uspostavljanju osnovne infrastrukture i servisa, nadoknaditi troškove operacija spasavanja, te platiti određeni dio troškova čišćenja područja pogođenih katastrofom, uključujući i prirodne zone. Fond je u načelu ograničen na neosigurljivu štetu, te ne nadoknađuje privatne gubitke (uključujući poljoprivredu). Dugoročne akcije – kao što je dugotrajna rekonstrukcija, ponovno pokretanje ekonomije i prevencija – nisu kvalifikovani za pomoć Fonda solidarnosti EU. Tačan iznos pomoći koji Srbija može dobiti biće određen kada zemlja podnese prijavu, a on zavisi od procjene ukupne direktne štete.

Komesar EU za regionalni razvoj Johannes Hahn ovog vikenda putuje u Beograd kako bi sa tamošnjim vlastima razgovarao o budućim koracima.

Za još informacija pogledajte:

Rad Evropske komisije na humanitarnoj pomoći i u vanrednim situacijama:

http://ec.europa.eu/echo/index_en.htm

Vojna operacija EU u Bosni i Hercegovini: http://www.euforbih.org/

Centar EU za koordinaciju u slučaju vanrednih situacija: MEMO/14/349

Evropski fond solidarnosti:MEMO/14/306

Websajt komesara Kristaline Georgieve:

http://ec.europa.eu/commission_2010-2014/georgieva/index_en.htm