Predstavnici Evropske komisije i institucija Bosne i Hercegovine (BiH) sastali su se 13.-14. maja u Banjoj Luci povodom šestog sastanka Pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku od stupanja na snagu Privremenog sporazuma 2008. godine. Ovo je bio prvi sastanak 6. ciklusa nakon što se sastanci prethodnih pet pododbora nisu mogli održati zbog unutrašnjih neslaganja u BiH. Sastankom je na strani BiH predsjedavala gđa Vera Letica, pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija i trezora BiH, a na strani Evropske komisije, Piter Bekx, direktor Direktorata za ekonomske i finansijske poslove. Bh. vlasti su izvijestile o ekonomskom i fiskalnom stanju u zemlji, na što je Komisija, između ostalog, reagovala kako slijedi:

Komisija je pozdravila napredak na koordinaciji planiranja budžeta i fiskalnih pitanja tokom protekle godine dana, odnosno, usvajanje Globalnog okvira za fiskalne politike za period 2014.-2016. i pravovremenu pripremu i usvajanje budžeta za 2014. godinu na državnom i entitetskom nivou. Ona je ohrabrila bh. vlasti da nastave raditi na izradi srednjoročne fiskalne strategije u cilju jačanja uloge instrumenta za fiskalnu koordinaciji.
 
Komisija je izrazila snažnu zabrinutost za trenutni zastoj “stend-baj” aranžmana sa MMF-om, odnosno, izostanak zaključenja šestog pregleda, te time izostanak isplate naredne tranše finansijske pomoći. Ukazala je na značajno povećane potrebe servisiranja javnog duga u 2014. godini, što dovodi do rizika refinansiranja, s obzirom na ograničen fiskalni prostor u zemlji. Ona je pozvala BiH da preduzme neophodne korake koji bi omogućili  nesmetanu realizaciju programa MMF-a, što naročito nalaže hitno usvajanje izmjena i dopuna zakona o akcizama na duvan.
  
Komisija je upozorila da političke poteškoće prijete da će nepovoljno uticati na privredu BiH, naročito u kontekstu još uvijek nestabilnog spoljnog okruženja, s tim da postoji hitna potreba za odlučnim akcijama i strukturnim reformama. Za ovo je neophodna održivost i kvalitet javnih finansija, što podrazumijeva potrebu za restrukturiranjem i modernizacijom javnog sektora i poboljšano određivanje ciljnih grupa kad su u pitanju socijalne beneficije.
 
Komisija je pozitivnim ocijenila određeni napredak u poslednjih nekoliko mjeseci, na primjer, u pogledu usvajanja Zakona o javnim nabavkama, napredovanje na planu reforme penzionog sistema u Federaciji i određena poboljšanja koja se tiču poslovnog okruženja u Republici Srpskoj. Međutim, ona je pozvala BiH da unaprijedi svoje napore na poboljšanju poslovne klime, rješavanju nedostataka u funkcionisanju tržišta rada, i na podizanju kvaliteta ljudskog kapitala, čime se postavlja osnova za samo-održivo jačanje konkurentnosti ekonomije.

Komisija je istakla dobru saradnju dvije agencije za bankarstvo na entitetskom nivou i insistirala na boljoj koordinaciji i saradnji između entitetskih i državnih organa vlasti u  mnogim drugim područjima, npr. između institucija interne i eksterne revizije u zemlji.

Kad je u pitanju statistika, Komisija je podvukla značaj popisa domaćinstava i stanovništva i pozvala tri statistička zavoda da finaliziraju preostale faze obrade podataka u skladu sa preporukama Međunarodne monitoring misije. Takođe je pozvala bh. vlasti da učine napredak na pripremi poljoprivrednog popisa, po mogućnosti, putem usaglašavanja zakona na državnom nivou, čime bi se osigurala jedinstvena metodologija u cijeloj zemlji i neophodna finansijska sredstva.

U skladu sa zaključcima Savjeta za spoljne poslove od 14. aprila, Komisija je izrazila očekivanje da će Savjet ministara BiH prevazići unutrašnja neslaganja kako bi se u skoroj budućnosti omogućilo održavanje sastanaka šestog ciklusa i za ostale podobore.