1. Gospodine Danielsson, ove sedmice stižete u Bosnu i Hercegovinu gdje biste se trebali susresti sa državnim i entitetskim zvaničnicima. Kakvu poruku ćete im prenijeti nakon kraha na pregovorima domaćih lidera o presudi Sejdić-Finci?

 EU je angažovana u Bosni i Hercegovini u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. Kao što je  visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbjednost, Ketrin Ešton, naglasila tokom svoje nedavne posjete, ova zemlja ima jasnu perspektivu članstva. Naporno radimo sa partnerima u Bosni i Hercegovini na sprovođenju više desetina projekata sa ciljem da se zemlja približi EU. Ove sedmice sam došao u Bosnu i Hercegovinu kako bih pokrenuo zajedničku radnu grupu EU i BiH s ciljem ubrzanja realizacije projekata koje finansira EU.

EU je dodijelila više od 600 miliona evra Bosni i Hercegovini putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), a više od tri milijarde evra je dato vašoj zemlji kroz različite programe u poslednjih 20 godina. Ono što je sad potrebno je snažno političko vođstvo, kao i osjećaj vlasništva i odziv u provođenju različitih projekata u korist građana i evropske integracije Bosne i Hercegovine.

2. Evropski komesar za proširenje i politiku susjedstva Štefan Fule je na konferenciji za novinare prošlog mjeseca u Sarajevu, poslije neuspješnih razgovora sa bh. političarima, najavio osnivanje zajedničke grupe Evropske unije i Bosne i Hercegovine koja bi trebala ubrzati provođenje projekata u našoj zemlji koje finansira EU. Kada će se krenuti u ovaj posao i zašto se EU odlučila na takav zaokret?

U četvrtak, 13. marta, imali smo prvi sastanak zajedničke radne grupe EU i BiH. Predsjedavajući Savjeta ministara, Vjekoslav Bevanda, premijer FBiH, Nermin Nikšić, premijer RS, Željka Cvijanović, te drugi važni akteri, uključujući predstavnike civilnog društva, razgovarali su sa Evropskom komisijom o tome kako ubrzati realizaciju projekata koje finansira EU.

Trenutno se u Bosni i Hercegovini provode projekti u vrijednosti od 210 miliona evra, a dodatnih 150 miliona evra vrijedni projekti još uvijek čekaju na potpisivanje ugovora. Voljeli bismo da se oni realizuju kako je planirano i zajedno radimo na identifikovanju i otklanjanju prepreka. Mi odgovaramo poreskim obveznicima EU, a ovdašnje vlasti su odgovorne građanima BiH koji bi trebalo da imaju koristi od projekata. Zato je bilo potrebno da zajedno sjednemo i razgovaramo o dinamici realizacije. To je bio veoma koristan sastanak pošto smo danas uspjeli da se dogovorimo o konkretnim koracima za napredovanje na realizaciji projekata vrijednih 45 miliona evra. Ponovo ćemo se sastati početkom aprila da utvrdimo status napretka.

3. Trenutno se u BiH realizuju evropski projekti u vrijednosti 210 miliona eura, a prema riječima komesara Fulea našoj zemlji su na raspolaganju i 150 miliona eura za projekte čija realizacija tek treba početi. Kako doći do cilja da ovaj novac bude usmjeren za podršku većem zapošljavanju u malim i srednjim preduzećima, bržem procesuiranju slučajeva na sudovima i efikasnijoj upotrebi novca budžetskih korisnika?

Za većinu ovih vrlo relevantnih pitanja, imamo u pripremi projekte koje vlasti BiH tek treba da realizuju. Povrh toga, zajednička radna grupa se usaglasila da se izvrši preraspodjela više od 14 miliona evra upravo za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja i stvaranje novih radnih mesta. U narednih nekoliko sedmica ćemo osmisliti paket mjera koje će se finansirati sredstvima IPA.
 
Ovo se uklapa u kontekst Strategije proširenja, koja je objavljena u oktobru. Pored toga, Evropska komisija je predložila da se naglasak stavi na bolje ekonomsko upravljanje u svim zemljama u regionu. Bosna i Hercegovina bi trebalo da bude jedna od prvih zemalja koja će profitirati od ovog novog pristupa. Komisija će pomoći Bosni i Hercegovini da pripremi Nacionalni program ekonomskih reformi. To će dati zamah reformama i mjerama koje se bave pitanjem disfunkcionalnog tržišta rada, omogućavaju bolju koordinaciju na polju ekonomske i fiskalne politike i stvaraju bolji ambijent za poslovanje.

Takođe ćemo predložiti Program za konkurentnost i rast kako bi se pogurale sektorske reforme – na primjer, u sektoru saobraćaja, telekomunikacija i energetike – koje će unaprijediti konkurentnost BiH, otvoriti put investicijama, rastu i zapošljavanju, što je veoma važno.

Pored toga, mi proširujemo uspostavljeni strukturni dijalog o pravosuđu sa drugim pitanjima vezanim za vladavinu zakona. Prevencija i borba protiv korupcije smatra se novim glavnim prioritetom. Treba imati na umu da je korupcija destruktivna po bilo kakvu ekonomiju, te zbog toga ovaj prioritet ima mnogo unutrašnjih veza sa pristupom ekonomskog upravljanja.

5. Zbog neprovođenja obaveza iz evropskog puta, Bosna i Hercegovina je prošle godine ostala bez blizu 50 miliona eura iz IPA fondova. Da li je ovaj novac nepovratno izgubljen za BiH?

Da, 45 miliona evra iz IPA fondova za 2013. godinu je izgubljeno za Bosnu i Hercegovinu. U isto vrijeme, važno je naglasiti da Evropska komisija nije obustavila sredstva koja su namijenjena za direktnu korist građana Bosne i Hercegovine, npr. u oblasti podrške za izbjeglice i interno raseljena lica, socijalne inkluzije u obrazovanju i provođenja Akcionog plana za Rome.

Takođe se trebamo prisjetiti da smo krajem 2013. godine morali otkazati dva poljoprivredna projekta u ukupnoj vrijednosti od 5 miliona evra, zbog nemogućnosti vlasti u BiH da se dogovore o domaćoj strukturi koja je neophodna za isplatu sredstava pomoći EU za poljoprivredu i ruralni razvoj (IPARD). Potrebno je izbjegavati situacije u kojima su građani u nemogućnosti da koriste sredstva EU zato što se političari i institucije ne mogu usaglasiti o praktičnim rješenjima. Verujem da se uz pomoć ove radne grupe na visokom nivou mogu prevazići takve blokade i postići novi zamah u realizaciji projekata koje finansira EU.

6. Kakav je stav Evropske komisije o učešću BiH u IPA 2014-2020 i da li će nam to biti omogućeno?

 Ukupan budžet planiran za IPA II iznosi 11,7 milijardi evra. Ovim novcem će biti obezbijeđena finansijska podrška za sve zemlje proširenja u sklopu njihove pripreme za pridruživanje EU. On će takođe imati važnu ulogu za reforme koje sam ranije spomenuo. Naši partneri u Bosni i Hercegovini su svjesni da su koordinacija i sektorske strategije širom zemlje ključni za IPA II i treba da se u skladu s tim pripreme da apsorbuju dodatna finansijska sredstva u budućnosti. Na sljedećem sastanku radne grupe ćemo detaljnije govoriti o IPA II.

Bolja interna koordinacija je od vitalnog značaja za dijalog i saradnju između EU i Bosne i Hercegovine. Nekoliko sastanaka pododbora u sastavu od EU i BiH za pitanja kao što su trgovina, carina i porezi ili državna pomoć, konkurentnost i unutrašnje tržište se nisu mogli održati zbog unutrašnjih nesuglasica na strani Bosne i Hercegovine. To podriva funkcionisanje Privremenog sporazuma koji predstavlja ugovornu osnovu za naše odnose.

7. Zemlje iz okruženja su odmakle Bosni i Hercegovini. Hrvatska je od prošle godine članica Evropske unije, a Srbija i Crna Gora su otvorile pregovarački proces. Kakvo je stajalište Evropske komisije o zastoju BiH? Može li se desiti da BiH zaista ostane crna rupa na Balkanu?

Očigledno je da Bosna i Hercegovina trenutno zaostaje za drugim zemljama u regionu, ali uz snažnu političku volju zemlja može da uhvati korak. U poslednjih nekoliko sedmica je postalo evidentno da politički sistem u Bosni i Hercegovini mora biti osjetljiviji na zahtjeve građana koji traže više mogućnosti za zapošljavanje, efikasnije pravosuđe i eliminisanje korupcije. Posmatrajući trenutne pomake u drugim dijelovima Evrope, od suštinskog je značaja za Bosnu i Hercegovinu da odlučno krene naprijed na evropskom putu kako bi postala dio Unije koja nije samo simbol većeg prosperiteta, nego i mjesto gdje vladaju sloboda, pravda i bezbjednost.