Ovaj autorski tekst evropskog komesara za proširenje i politiku susjedstva Štefana Fülea originalno je objavljen 8. oktobra u dnevnim listovima Dnevni avaz, Večernji list i Euro Blic

Ova godina je bila veoma teška za Bosnu i Hercegovinu. Prizore razaranja i šteta uzrokovanih poplavama će biti teško zaboraviti. Ipak, uprkos neviđenom obimu ekonomskih gubitaka i ličnih patnji, duh saradnje je pomogao ovoj zemlji i njenim građanima da prevaziđu najgore te da se postupno okrenu budućnosti.
  
U tim teškim trenucima, Evropska unija je pokazala solidarnost s građanima Bosne i Hercegovine: prvo, kroz neposredne i važne aktivnosti spašavanja i pomoći, a drugo, pružajući podršku sanaciji i obnovi. Sredinom jula, Evropska komisija, Francuska i Slovenija organizirale su donatorsku konferenciju na kojoj je od međunarodnih donatora prikupljeno preko 800 miliona eura „soft“ kredita i bespovratnih sredstava. U augustu smo pokrenuli Program EU za oporavak od poplava za Bosnu i Hercegovinu, vrijedan preko 43 miliona eura, s ciljem pružanja pomoći lokalnim zajednicama i najugroženijima.
  
Taj isti duh solidarnosti, zajedničke odgovornosti i hitnosti treba da vodi političke lidere u Bosni i Hercegovini na njenom putu ka EU.

To, do sada, skoro da nije tako. Bosna i Hercegovina nije prevazišla zastoj u evropskim integracijama usljed nedostatka političke volje njenih lidera, uprkos iskrenim naporima nekih od njih. Stoga, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – koji bi predstavljao važan korak na putu zemlje prema evropskim integracijama – još nije na snazi.

Kada sam 2010. godine počeo raditi kao evropski komesar za proširenje i politiku susjedstva, nadao sam se da će Bosna i Hercegovina nastaviti nadograđivati svoja prethodna postignuća i, uz podršku EU, preduzimati djelotvorne korake u cilju napredovanja zemlje na putu evropskih integracija. Bio sam sretan kada smo zajedno uspjeli izraditi Mapu puta za pripremu aplikacije za članstvo u EU. Međutim, lideri zemlje nisu ispoštovali svoje obaveze jer su slijedeći vlastite nacionalne ili stranačke programe propustili postići konsenzus. Ako se trenutni zastoj nastavi, ekonomija će i dalje posrtati, ljudi će biti sve siromašniji, a mladi i talentirani će nastaviti da odlaze iz zemlje.
 
Ne mora da bude ovako.

Političke vođe u zemlji se moraju sastati i zajednički ispuniti težnje građana. U februaru ove godine sam morao obustaviti napore na posredovanju usljed propusta političkih lidera da se dogovore o neophodnim reformama. Ali, Evropska unija nije odustala od Bosne i Hercegovine. Poplave su pokazale da snažna solidarnost povezuje ovu zemlju i ostatak Evrope. Sporazum za rast i zapošljavanje, koji je ovog ljeta predstavljen u Sarajevu, predlaže nekoliko konkretnih mjera za rješavanje ključnih strukturalnih ekonomskih problema. One bi trebalo da budu osnova za političke stranke u budućoj koaliciji za pokretanje hitnih ekonomskih reformi. Nakon izbora, treba poduzeti odlučne korake kako bi se zemlja vratila na put evropskih integracija i omogućilo Bosni i Hercegovini da iz post-dejtonske faze krene u fazu pristupanja Evropskoj uniji. Ne postoji niti jedan razlog za zaostajanje Bosne i Hercegovine  za drugim zemljama regiona. Vrijeme je da se političari u ovoj zemlji zajednički i s obnovljenim elanom rade za bolju budućnost svog naroda.