Političke aktuelnosti u zemlji, evropske integracije, angažman i podrška Evropske unije Bosni i Hercegovini, pitanje “Sejdić-Finci” – sve su ovo teme o kojima je u intevjuu za Glas Srpske govorio zamjenik šefa Delegacije EU u BiH, Dr Renzo Daviddi.
Kako ocjenjujete trenutnu političku situaciju u BiH u kontekstu priprema za sastanak u Briselu koji je zakazan za oktobar?
Tačno, komesar Füle je potpisao pozivnice u kojima poziva učesnike iz Bosne i Hercegovine na treći sastanak u okviru dijaloga na visokom nivou o pristupnom procesu, koji je planiran da se održi 1. oktobra u Briselu. Glavne teme o kojima će se razgovarati trebalo bi da budu izvršenje sudske odluke u predmetu Sejdić – Finci, uspostavljanje efikasnog i efektivnog mehanizma koordinacije, problemi u vezi sa prilagođavanjem SSP-a nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji i buduća podrška zemlji iz instrumenta za pretpristupnu pomoć. Na evropskom putu jeste bilo zastoja i to zbog domaće politike. Mnogi u Evropskoj uniji su razočarani time što kod najistaknutijih političara nema liderstva potrebnog za napredovanje na evropskom putu u trenutku kada se ostale zemlje u regionu kreću naprijed. Međutim, nadam se da će političari moći da razriješe politički i administrativni zastoj koji već toliko dugo blokira napredak. Ono što lideri u Bosni i Hercegovini sada treba da urade jeste da ispune preuzete obaveze i prema svojim građanima i prema EU.
I dalje se čeka da lideri najjačih političkih partija dogovore sporovođenje odluke “Sejdic-Finci”, koja je uz mehanizam koordinacije, glavni preduslov za napreda u evropskim integracijama. Gdje je, prema Vasem mišljenju, problem?
Problem leži u odsustvu političke volje i nesposobnosti političkih lidera da data obećanja pretoče u konkretna djela. Mogu samo da ponovim da pitanje izvršenja odluke u predmetu Sejdić-Finci neće nestati – samo će dobiti na značaju i urgentnosti. Jedino će napredak na izvršenju omogućiti Evropskoj uniji da dozvoli stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Bosnom i Hercegovinom i omogući zemlji da podnese prihvatljiv zahtjev za članstvo.
Poznato je da su dosadašnjii pokušaji dogovora o “Sejdić-Finci” propadali zbog stranaka u FBiH, koje ne mogu da se usaglase o načinu sprovođenja, dok partije u RS odavno imaju usaglašen stav o tome. Smatrate li da će i u idućem periodu ta praksa biti nastavljena ili vidite mogućnost da neka od partija u FBiH popusti?
Na to pitanje trebalo bi da odgovore politički lideri u BiH. Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini i Kancelarija specijalnog predstavnika će i dalje biti na raspolaganju institucionalnim i političkim liderima BiH i pomoći u postizanju napretka na izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava. Na političkim liderima je sada da se aktivno angažuju na postizanju neophodnog političkog dogovora.
Kako BiH stoji sa ispunjavanjem ostalih uslova na putu ka EU? Ima li šanse da se uhvati korak sa zemljama regiona?
Ukoliko Bosna i Hercegovina ispuni zadate uslove, da! Vjerujem da ne bismo mogli biti jasniji u pogledu toga šta treba uraditi da bi ova zemlja napravila iskorak u pogledu evropskih integracija. Mi želimo da se Bosna i Hercegovina pridruži EU. Međutim, jasno je da je na BiH da odluči kada će podnijeti zahtjev za članstvo u EU. Kada to bude učinila, taj zahtjev treba da bude kredibilan, a to podrazumijeva sprovođenje reformi kojima bi se obezbijedila funkcionalna država uz puno poštovanje vrijednosti EU.
Izjavili ste da napori EU da BiH u oblasti evropskih integracija pokrene naprijed nisu dali očekivane rezultate. Zašto?
Ovih dana se o tome dosta govori, ali malo radi. Potrebna su djela, a jasno je ko treba da djeluje, EU može samo da pomogne. U međuvremenu, prioriteti Bosne i Hercegovine na ostvarivanju napretka na evropskom putu su dobro poznati i liderima i institucijama.
FBiH već duže vrijeme ne funkcioniše, Vlada otežano radi, a Parlament gotovo da i ne usvaja zakone. Koliko zbog takve situacije ispaštaju građani čitave BiH?
Mnogo. Ne želimo da BiH zaostaje, ali odluka je na vama. Brzina evropskih integracija Bosne i Hercegovine, na kraju krajeva, zavisi od napretka na reformama iz oblasti EU integracija, što znači od lidera ove zemlje i građana koji za njih glasaju.
Evropska unija nedavno je suspendovala 4,5 miliona evra izdvojenih za projekte pomoći turizmu i uvođenju sistema upravljanja kvalitetom u mala i srednja preduzeća u BiH. Postoji li mogućnost za nove suspenzije novca iz evropskih fondova?
Još u junu smo bili prisiljeni da supendujemo pet miliona evra izdvojenih za projekte u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Samo mjesec dana kasnije, morali smo dodatno da suspendujemo milione evra za dva jednako bitna sektora – mala i srednja preduzeća i turizam. Da bi se ovim sektorima pružila dalja podrška, potreban je jasan politički dogovor o predmetu aktivnosti, uključujući i odobravanje relevantnih projektnih izvještaja i usaglašen način njihove realizacije. Nepostizanje dogovora ne znači samo potencijalan gubitak sredstava EU u iznosu od 4,5 miliona, nego može imati implikacije po raspodjelu miliona evra iz sredstava EU za privredni razvoj iza IPA 2, glavnog programa EU za finansijsku pomoć BiH u periodu 2014 – 2020. godine. Bosna i Hercegovina još uvijek ima prostora da postigne dogovor i izbjegne otkazivanje. Odbor EU – BiH za praćenje IPA sastaće se 10. septembra 2013. godine i razmatrati da li će projekti biti otkazani, ili će se, ukoliko se ostvare relevantni preduslovi, ići dalje sa njihovom realizacijom.
