Razgovarala: Alisa Dreca

Kako ocjenjujete preporuke za promjenu Ustava Federacije BiH koji su prezentirane u maju ove godine i postoji li, prema Vašem mišljenju, interesovanje za njihovu implementaciju?

EU podržava sve incijative na osnovu kojih će administracija u BiH, uključujući Federaciju, efikasno funkcionisati. U tom pogledu, postoji potreba za unapređenjem i reformom struktura u Federaciji kako bi postale funkcionalnije.

Kao što znate, Vlada FBiH je u avgustu odlučila da oformi radnu grupu na visokom nivou koja će se baviti ustavnom reformom u saradnji sa stručnjacima. Do sada nijedan amandman nije upućen u zakonodavnu proceduru. Nadamo se da će se ovaj proces pokrenuti.

Više puta ste isticali da je implementacija presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu “Sejdic i Finci” pitanje koje bh. lideri moraju riješiti sami. Ukoliko se to, ipak, ne dogodi u skorije vrijeme, planiraju li EU institucije poduzeti određene restrikcije prema BiH?

Već možete vidjeti da BiH sama sebe kažnjava – odsustvo napretka znači da još više zaostaje za svojim susjedima u evropskim integracijama.

Podstičemo sve strane u njihovim naporima ka iznalaženju rješenja za provodjenje presude u predmetu Sejdić-Finci – hoću da kažem, na ukidanju diskriminacije iz izbora za člana Predsjedništva BiH i Dom naroda BiH – a posebno zato što je ovo preostali uslov da bi BiH mogla krenuti dalje u procesu evropskih integracija. Vjerujemo da će kretanje ka EU pomoći da se stvore uslovi za otvaranje noivh radnih mjesta i veće investicije u BiH.

Savjet Evropske unije je izrazio određene bojazni u pogledu mogućih implikacija u smislu izbora 2014. i apelovao na BiH da svoj Ustav hitno uskladi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

BiH očekuje i objava presude suda u Strazburu u predmetu “Ilijaz Pilav” koja govori o kršenju prava svih konstitutivnih naroda u BiH. Ukoliko presuda bude donesena u korist Pilava, koliko će to uticati na koncept Dejtonskog modela u BiH?

Ne mogu spekulisati o presudama koje nisu objavljene. Naravno, moj pravni tim i ja ćemo ih analizirati čim ih vidimo.

Kako vidite budućnost Grada Mostara, s obzirom na to da je i ovo jedno od pitanja oko kojih bh. političari još nisu postigli dogovor?

Vjerujemo da se sve strane u Mostaru moraju konstruktivno angažovati kako bi pronašli rješenje za provođenje presude Ustavnog suda. Građani Mostara imaju demokratsko pravo da izaberu novo Gradsko vijeće i gradonačelnika, ali političari ne omogućavaju održavanje izbora u tom gradu. Potpuno podržavamo zaključke Vijeća za provođenje mira u kojima se navodi da izbori u Mostaru trebaju biti održani najkasnije 2014. godine.

Evropska unija bi voljela da vidi kako Mostar, i čitava BiH, postaju prosperitetniji i omogućavaju dobar život, sigurnost i efikasne usluge svojim građanima. Vjerujemo da ako svi nivoi vlasti u BiH, uključujući Mostar, usvoje standarde EU i pravne tekovine Unije, to će omogućiti solidan okvir za ekonomski razvoj, investicije i vladavinu prava.

Ekonomski razvoj Mostara i dobrobit njegovih građana ozbiljno su narušeni trajnom nemogućnošću političara da postignu kompromis o izbornom modelu za Mostar. Željeli bismo da vidimo Statut Grada Mostara izmijenjen na način da osigura da je grad jedinstven te da ima dobru i efikasnu upravu koja radi u interesu svih građana Mostara i pruža javne usluge kakve građani zaslužuju.

Činjenica je da je Predstavništvo EU u BiH jedno od najvećih koje je zainteresovano za pomoć BiH u procesu euroatlanskih integracija. Koliko to pomaže/odmaže bh. političarima u preuzimanju obaveza za budućnost BiH?

EU je ovdje da ciljem da podrži BiH u njenim nastojanima ka  mogućem članstvu u EU. Konačno, odgovornost leži na političkim liderima i institucijama BiH i mi ne možemo zauzeti njihovo mjesto. Resursi izdvojeni za BiH su, smatramo, srazmjerni zadatku koji se rješava.

Vidjeli smo puno priče o evropskim integracijama – ali veoma malo rada i svega nekoliko rezultata. To je veoma razočaravajuće i znači da je Bosna i Hercegovina dodatno zaostala za regionom.

Znamo da građani ove zemlje žele evropsku budućnost. EU je spremna da uradi svoj dio. Sada svi organi vlasti, svi lideri i sve institucije treba da dođu do konsenzusa, postignu dogovor i ostvare napredak. Ukratko: vrijeme je za rezultate – vrijeme je za one na vlasti da naprave iskorak i preuzmu odgovornost.
  
Postoje li u EU mehanizmi koji omogućavaju nadzor nad sredstavima odobrenim za realizaciju projekata u BiH?

Da, EU pomno prati korišćenje sredstava EU i napredak projekata. Delegacija EU u Bosni i Hercegovini je nadležna za nabavku i ugovaranje projekata koji se finansiraju iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU (IPA). Nakon što otpočne realizacija projekata, mi pratimo realizaciju i napredak projekata zajedno sa našim partnerima iz BiH. Naprimjer, postoji Odbor za praćenje IPA, koji se redovno sastaje. Odbor za praćenje IPA je zajedničko tijelo Evropske unije i Bosne i Hercegovine, koje institucijama BiH omogućava da ostvare vlasništvo nad sredstvima pomoći i izlože postignuta dostignuća ili nastale probleme. Cilj sastanka je da se postigne kvalitetnije usmjeravanje pomoći u sklopu IPA, kao i fokusiranost na postizanje rezultata u cilju pružanja pomoći Bosni i Hercegovini na putu ka evropskim integracijama.

Pored toga, za svaki projekat se održavaju sastanci nadležnih upravnih odbora, kojima prisustvuju sve strane na projektu kako bi razmatrale napredak pojedinačnog projekta. Pored revizije, Evropska komisija takođe redovno angažuje spoljne procjenjivače koji analiziraju realizaciju projekata koje finansira EU.

Nedavno su suspendovana sredstava EU za bh. sektore poljoprivrede, ruralnog razvoja i turizma. Postoji li način da ti fondovi ponovo budu mobilizovani i prijeti li opasnost da BiH u još nekim sektorima bude suočena sa suspenzijom IPA sredstava?

Evropska komisija je morala da otkaže dva poljoprivredna projekta koja su bila prethodno suspendovana, u vrijednosti od 5 miliona evra, zbog nepostizanja dogovora vlasti u BiH oko domaćih struktura preko kojih bih se isporučivala sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj (IPARD).
 
Nepostojanje dogovora o realizaciji ova dva poljoprivredna projekta ne znači samo gubitak nešto više od 5 miliona evra za dva otkazana projekta, već isto tako onemogućava blagovremeno uspostavljanje struktura za kanalisanje značajnih budućih sredstava EU za ruralna područja u BiH. Taj novac je izgubljen i ne postoji način da se ponovo mobiliše.
 
Ukidanje ovih projekata takođe naglašava hitnost uspostavljanja funkcionalnog mehanizma koordinacije kako bi se osiguralo da zemlja i njeni stanovnici ubuduće budu u mogućnosti da dobiju pretpristupna sredstva EU.
 
Kad je u pitanju pet ostalih suspendovanih projekata u ukupnoj vrijednosti od 9 miliona evra, ove suspenzije su ukinute. Tako dva projekta podrške za sektor malih i srednjih preduzeća i turizma (4,5 miliona evra) koji su suspendovani u julu, dva planirana projekta za podsticanje socijalne inkluzije (3 miliona evra) i jedan tekući projekat jačanja procesa planiranja u BiH (1,5 miliona evra) su ponovo pokrenuti.

U pogledu IPA 2013, iznos od 41,9 miliona evra za Bosnu i Hercegovinu je zapravo za 45 miliona evra manji nego što je prvobitno predviđeno. Smanjeni iznos sredstava je rezultat analize koja je izložena u Izvještaju Evropske komisije o napretku za 2013. godinu, gdje se navodi da je postalo “teško pravdati izdvajanje pretpristupnih sredstava za zemlju čiji politički predstavnici nisu voljni da postignu konsenzus koji je neophodan da zemlja napreduje na pretpristupnom putu. Bez ovog konsenzusa, postoji velika opasnost da pretpristupna pomoć neće dati očekivane rezultate.”

Vjerujete li da BiH može funkcionisati kao jedinstven ekonomski prostor i koji su ključni potezi koje u narednom periodu treba napraviti kako bi se to ostvarilo?

Privreda Bosne i Hercegovine se suočava sa ozbiljim izazovima, ne samo u pogledu ekonomskih rezultata, nego mnogo više u pogledu nedostatka predanosti reformama i strukturnom prilagođavanju.
 
BiH je i dalje dosta daleko od toga da funkcioniše na jedinstvenom ekonomskom prostoru. Između ostalog: postoje različiti uslovi za registraciju i poslovanje firmi u dva entiteta i Distriktu Brčko; važna pravna regulativa o poslovanju u privredi se različito provodi u različitim dijelovima zemlje; od firmi se traži da se registruju dva puta ako žele da posluju na teritoriji cijele zemlje, i tome slično.
 
Osim toga, nedavne inicijative izgleda idu u pogrešnom pravcu, na primjer nedavna odluka vlade FBiH da se proizvodi mogu prodavati na teritoriji FBiH samo ako ih pregleda carinski inspektor FBiH. To je iznenađujuće, imajući u vidu da je Bosna i Hercegovina jedinstveno carinsko područje.
 
EU ne podržava odluke ili mjere koje imaju efekat protekcionizma – to je protivno duhu Privremenog sporazuma izmeđuu EU i BiH o trgovini i trgovinskim pitanjima. Slučaj bi bio isti i kad bi se slične mere uvele u RS.

Jedno od glavnih dostignuća Evropske unije, i jedno od njenih trajnih načela je stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora početkom devedesetih godina. Svaka zemlja koja želi da postane član EU mora da uskladi svoj pravni, institucionalni i normativni okvir tako da odražava ovakvu ekonomsku realnost, i da što više uredi sistem za potrebe funkcionisanja  jedinstvenog tržišta.  
 
Prema Vašem mišljenju, kako BiH učiniti konkuretnom, ekonomski stabilnijom i zemljom interesantnom za investitore?

Izveštaj o napretku za 2013. godinu pokazuje da je u Bosni i Hercegovini neophodno riješiti brojna pitanja kako bi se krenulo naprijed. Zapravo, pominje se sedam pitanja:

–    Vlasti u Bosni i Hercegovini treba da podrže poslovni ambijent privatnog sektora, naročito putem unapređenja procedura za izvršenje ugovora, te putem uspostavljanja jedinstvenog, ali jedinstvenog ekonomskog prostora;
–    Isto tako, neophodna je sveobuhvatna reforma tržišta rada kako bi se omogućila fleksibilnost kako za poslodavce, tako i za radnike, i kako bi se zaposlenima garantovao minimum sigurnosti;
–    Kao treće, Bosna i Hercegovina treba da liberalizuje mrežne industrije, naročito u oblasti energetike, telekomunikacija, saobraćaja i vodosnabdijevanja;
–    Četvrto, potrebno je riješiti pitanje državne pomoći, koja je i dalje velika, i gdje država i dalje utiče na ekonomiju kroz brojne državne monopole.
–    BiH mora da smanji veliki javni sektor, koji trenutno neefikasno troši novac i ometa privredu tako što istiskuje resurse iz privatnog sektora;
–    Zemlja treba da osnaži program privatizacije, koji ima potencijal da smanji otpad, proizvede prijeko potrebni prihod za vlade, i što je još važnije, to će imati za rezultat i niže cijene za potrošače i nove mogućnosti za investitore;
–    I na kraju, Bosna i Hercegovina mora da napravi poseban napor na suzbijanju korupcije na svim nivoima javne uprave. I to su pitanja koja su navedena u ovogodišnjem izvještaju.

Kao što vidite, “nema ništa novo pod suncem”. Različite organizacije i institucije, poslovne zajednice i ekonomisti su u više navrata konstatovali šta BiH treba da uradi da bi pomogla svojoj privredi i konačno omogućila bolji život za svoje građane. Volio bih da vidim da vaše vlasti postupe u skladu sa ovim preporukama. Za početak, mogle bi da realizuju sedam preporuka iz ovogodišnjeg Izvještaja o napretku.