14. interparlamentarni sastanak Evropski parlament – Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine

Obraćanje šefa Delegacije – specijalnog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini ambasadora Petera Sorensena u ime komesara za proširenje Štefana Fülea

“Zadovoljstvo mi je da se obratim učesnicima 14. interparlamentarnog sastanaka EU – Bosna i Hercegovina. Komesaru Füleu je žao što danas ne može biti ovdje, pa je zamolio mene da sljedeće poruke prenesem učesnicima:

“Poštovani poslanici i delegati,

“Kao što svi znate Evropska komisija je nedavno usvojila paket za proširenje u 2012. godini.

“Proširenje nastavlja da doprinosi miru, bezbjednosti i prosperitetu na našem kontinentu uprkos velikim izazovima i značajnoj opštoj neizvjesnosti s kojom se Evropska Unija suočava. Zato je tako važno da Evropska Unija ostane otvorena onima na kontinentu koji žele da podnesu zahtjev da postanu dio zajedničkog demokratskog projekta izgrađenog na zajedničkim vrijednostima.

“Dopustite mi da započnem tako što ću reći nekoliko riječi o ključnim horizontalnim izazovima koji su označeni paketom.

“Prvi izazov je stavljanje vladavine prava u središte politike proširenja. To je takođe tema paketa za proširenje iz 2012. godine. Države koje žele da postanu članice Evropske Unije moraće ranije početi s reformama sistema pravosuđa i javne uprave kojima se objezbjeđuje uspostavljanje jakih okvira za sprječavanje korupcije. Policijskim i pravosudnim organima se moraju omogućiti sredstva za borbu protiv organizovanog kriminala i njegovo sankcionisanje. Drugi horizontalni izazov je regionalna saradnja i pomirenje među državama zapadnog Balkana. Za ovaj ključni element procesa stabilizacije paketom za proširenje naglašava se hitna potreba rješavanja niza otvorenih pitanja, uključujući granične sporove i druge bolne posljedice nedavnog sukoba u regiji. Takođe se naglašava važnost da se što prije i u duhu dobrosusjedstva riješe bilateralna pitanja da se proces pridruživanja ne bi odgađao. Mi smo spremni da pomognemo u potrazi za rješenjima. I treće – u vezi s ekonomskim izazovima koncentrisaćemo se na potrebu konsolidacije ekonomske i finansijske stabilnosti tako da se što prije u procesu pristupanja uhvati ukoštac s ekonomskim kriterijumima. Teškoće u Evrozoni i globalna finansijska kriza pokazale su koliko su nacionalne ekonomije unutar Evropske unije i šire međusobno zavisne. Upravo se tu proširenje pojavljuje kao moćno sredstvo za pokretanje političkih i privrednih reformi.

“Poštvani poslanici i delegati, dame i gospodo,

“U protekloj godini smo vidjeli veliki napredak nekolicine zemalja zapadnog Balkana na njihovom putu prema Evropskoj Uniji. Hrvatska je na putu da postane 28. članica Evropske Unije 1. jula 2013. Godine; pregovori su počeli s Crnom Gorom; Srbija je dobila status kandidata; bivša jugoslovenska Republika Makedonija nastavlja s napretkom; Albanija takođe dobro napreduje, čak i Kosovo pravi korake na evropskom putu. Nažalost, isto se ne može reći za Bosnu i Hercegovinu.

“Bilo je nekih pozitivnih znakova početkom 2012. godine, kada su donijeti važni zakoni vezani za Evropsku Uniju (zakoni o državnoj pomoći i popisu) i kada je novoizabrani predsjedavajući Savjeta ministara g. Bevanda izjavio da će “2012. biti godina Evrope u Bosni i Hercegovini”. Ali, kao što je izvještaj o Bosni i Hercegovini podvukao, naknadni nestanak političkog konsenzusa značio je da nisu ispunjene obaveze niti su ispoštovani rokovi o kojima su se dogovorili predstavnici vodećih političkih stranaka 27. juna povodom Dijaloga na visokom nivou o procesu pristupanja EU.

“Ovo usporavanje napretka na Evropskom putu je za žaljenje jer građani Bosne i Hercegovine trpe štetu zbog kašnjenja u integraciji s Evropskom Unijom. EU je uložila mnogo u Bosnu i Hercegovinu, gdje se nalazi njena najveća Delegacija na svijetu. Poštovani učesnici ovog 14. interparlamentarnog sastanka EU – Bosna i Hercegovina, ovim se još jednom demonstrira koliko je EU duboko predana evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine. Žao mi je da cijela regija napreduje ka EU, a da Bosna i Hercegovina zaostaje.

“Šta Evropska Unija želi? Dopustite mi da budem jasan, Mapa puta Evropske Unije dogovorena u junu prošle godine i dalje je na snazi. Zadaci se neće promijeniti.

“Za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju treba da se dostavi na političkom dogovoru zasnovan prijedlog Parlamentarnoj skupštini kojim bi se izmijenio Ustav u cilju sprovođenja presude “Sejdić – Finci”;

“Za kredibilnu aplikaciju za članstvo, Parlamentarna skupština treba da usvoji izmjene Ustava koje bi bile rezultat konsenzusa.

“Iznad svih ovih pitanja ostaje ključni prioritet uspostavljanja mehanizama koordinacije angažmana s Evropskom unijom te djelotvornog korišćenja pretpristupne pomoći. Poslije aplikacije za članstvo, s početkom izazova pristupnog procesa, potrebne su funkcionalne institucije za napredak na putu ka Evropskoj Uniji. Međutim čak i danas, efikasna koordinacija između svih novoa vlasti potrebna je za pitanja Evropske Unije – od programa IPA do ispunjenja obveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju/Privremenog sporazuma.

“Bez odgovarajuće koordinacije odgodiće se sprovođenje Mape puta kojom se Bosni i Hercegovini omogućuje da i dalje ​​izvozi poljoprivredne proizvode životinjskog porijekla (kao što su mlijeko, meso, perad i jaja) u Hrvatsku i EU. Ovo će vam dovesti do ozbiljnih ekonomskih gubitaka za izvoznike. Bosna i Hercegovina ima isto onoliko potencijala kao bilo koji od njenih susjeda. Ako zemlja zaostaje i izvoz pada, ljudi će biti ti koji su najviše pogođeni. Već nekoliko godina obezbjeđujemo ekspertizu i upozoravamo da su potrebne ozbiljne pripreme uoči pristupanja Hrvatske, ali bez uspjeha.

“Da zaključimo, došlo je vrijeme da se pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj Uniji postavi kao prioritet. Evropska unija će nastaviti da pruža podršku Bosni i Hercegovini na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ekspertizom i finansijskom podrškom te uz pojačano prisustvo na terenu. No, politički predstavnici države moraju da odigraju svoju ulogu tako što će ukotviti pristupanje Evropskoj uniji u srce političkog procesa i uobličiti ga u konkretnu akciju kojom se odražava strijemljenje građana ka EU. Vrata EU su otvorena Bosni i Hercegovini, ali sad je samo do političkih predstavnika da odluče kojom će brzinom država proći kroz ta vrata.

“Hvala vam”